St. Edoxin The Blog!

Ne pokušavajte nas komercijalizovati jer nas nećete moći platiti!

05.05.2005.

ON MENI NEMA BOSNE

Ništa mi drugo ljudi u životu nisu govorili nego samo - šuti, šuti, šuti i šuti. A ja neću da šutim! Kako i ne bi. Odem neki dan u preduzeće - Imal' posla? Nema! 'Oćel' bit'? Kaže - Možda! Pa kad da dođem? Dođi sutra. Dođem sutra. Imal' posla? Nema! 'Oćel' bit'? Kaže - Možda! Pa kad da dođem? Dođi sutra. E ne dođem im ja sutra. Dođem prek'sutra. Imal' posla? Nema! Reko - Dobro je. Dobro je. Kaže on - Biće bolje. 'Oće reko kad meni nokat naraste tamo đe nikad nije rast'o. 'Oće, 'oće.
Dođem kući. Mislim se šta ću i kako ću, i odlučim - Njemačka! Ma idem i ja u tu Njemačku da vidim i ja tu Njemačku da joj njemačku. Izvadim oni pasoš i vizu, ižljubim se sa ženom i sa sinov'ma i razgulim u Kugensave.

Najpošljem sam došo na onu voznu štaciju u Zagreb. Pitam ja onog s crvenom kapom jel' ovo voz za Kugensave? Kaže on kakav Kugensave, koja je to republika? Kakva reko republika - Njemačka! Kaže - Izvadi prvo kartu za Frankfurt! Ama ljudi moji, znoj me 'ladan šest puta oblio, dok me onaj iza one šube od blagajne razumio dokle ću i kako se zove oni grad. Kako i ne bi. Stanem ja u oni red. Petn'est ljudi idu pridamnom. Dođo do one šube, zaboravi kako se zove oni grad dokle treba da idem. Pita onaj - Dokle? Reko - Čekaj! Kaže - Nema čekaj! Sjet' se ja Frankfurt, al' izguraše me iz reda ne mereš se vratit'. Na onu se šubu navalio je'an deb'o čo'ek, zavuk'o glavu u šubu. Ne vadi glave, ćaća ga njegov zakarto, već me samo odgurnu s onom svojom šapom. Odbij! Odbij kaže, bio si na redu. Sad odbij kad nemaš soli u glavi.

Stanem ja opet u oni red, ponavljam u sebi Frankfurt, Frankfurt. Glava mi 'volkačka došla, Frankfurt, Frankfurt. Onaj pita - Dokle? Ja k'o iz topa reko - Frankfurt! Eee, kaže, druže izvini, nije na ovoj blagajni nego na onoj do mene. Pa što mi reko maloprije nisi kaz'o. Đe ću ti kaže kazat', kad nisi znao đe ćeš. A jes', nije ni on kriv što sam ja 'vaki.
Stanem ja u oni drugi red. Ne bi velik' red. Izvadim onu kartu. Pita me oni s onom kapom - Đe ćeš? Idem reko na voz. Đe ćeš kaže bož'ji čo'eče. Ima dva i po sata do polaska. Reko, bolje da ja njega čekam, on mene neće sigurno. Pusti ti mene gore. Pusti on mene gore.
Popnem se ja na oni voz, spuštim oni prozor, stavim onu torbicu između noga. Kad oni me je'an žuti kucnu po ramenu. Ha, šta je reko? 'Oš kaže kupit je'an dobar sat? Ne treba reko, hvala ti k'o bratu, znam ja dobro kol'ko je meni sati. Uzmi ga kaže, dobar. Neć' ga da je zlatan. Jest kaže pozlaćen. Gledam ja oni sat, a on žut da izvineš ko i on. A ne gleda u me, već' samo zvjera okolo oćel' odnekud banut milicija. Ma reko, ne dosađuj mi božji čo'eče, svezaću ti miliciju za vrat. Šta milicija? Šta milicija, pa krenu sa onim svojim rukama prema mom vratu. A ja, uf'tim mu ruke, pa steži, pa steži, pa steži dok se nije zajampurio, kad anam on se trže. Dobro je kaže, jači si! Dobro je jači si! Ispade mu oni sat iz ruka on uteče. Tako ti reko treba. Tako treba kad diraš u Salčina u ove njegove ruke, njegove jade. Ama ima u njima snage, vazda je bilo je. Niko se sa mnom nije mog'o pozdravit, a da nije drekn'o. Oni koji se jednom pozdraviše, nikad im to više na pamet ne pade, drugi put samo mašu u znak pozdrava. Veli, jednom steg'o, ne'š više nikad! A meni drago.

Uzmem ti ja onu torbicu, reko najpošljem ćemo i krenut. Uđem u oni je'an kupe. Tamo sjedi jedna žemska, neka druga žemska, neka treća žemska, neki čo'ek čita novine ne vidim mu lica. Ja torbicu. Izvadim ižnje pitu. Zamotala mi žena u novinu, da se najde za puta. Razmota ti ja onu pitu, gledam ja, skupila se ona k'o rahmetli sramota. Prešla slova sa novina na nju, k'o da je neko štamp'o za prodavat' po cesti. Gledam ja onu pitu, poče uzdrigivat. Reko, nije ni pita pita kad ide u Kugensave. Ter ti ja onu pitu, haj preko onog čovjeka zafijari je kroz prozor. Al' jes i onaj voz ide k'o da ga ćera na stot'ne konja. Dunu vjetar, ter ti se ona pita jope vrati u kupe, pa haj onoga čo'eka po sred čela. Odbi se nako masna ištampata onoj ženskoj u krilo. Frcnu je on, frcnu žemska - Ma šta radiš čo'eče?! Reko, viđaj pite, 'oće i ona u Kugensave. Kad malo bolje pogleda, onaj čo'ek što čita novine, to 'naj žuti što mi šćede dat oni sat. Evo reko ovo si zaboravio. Eto ti ga džaba kaže, kad se 'vako lijepo ismijasmo. Neka, nosi ti to svojoj materi. Nosi od mene! Ne treba meni ništa džaba.
Vratim sa ja u onu stolicu, a ljudi moji ona topla i mehka k'o dobar krevet. Ne prođe ti malo, ja i zaspa.

Kad probudio se, smračilo se. Niđe nikoga ni onog žutog, ni žemskih. Torbica na svom mjestu, reko, dobro je. Siđem ja, kad ugleda kuću. Nikad je veću u životu nisam vidio, a na njoj piše vel'kim slovima - Frankfurt. Niđe nikoga samo oni što odadiru po kotač'ma od voza. Reko da pitam onog jednog jel' ovo Frankfurt? Kaže - Ja, Frankfurt am majn. Šta reko banu? Frankfurt am majn! I tako sam ja mog'o sa njim do zore, ja njemu am-am, on meni maj-majn. Ma pusti ga, možda je i blentav, da ja pitam ovog drugog. Kaže ovi jope Frankfurt am majn! Ma reko nema... Ja, ja, Frankfurt am majn! Šta ću reko mati moja mila, niko me ne razumi i šta da radim?

Zaboravi kazat. Samo što sam ja prišo do ovog jednog, a stalno neki čovo s brkov'ma za mnom. Kako ja od jednog do drugog, stalno on opet za mnom. Gledam ja njega, gleda on mene. Ase ni on ne zna kako se zove ovi grad pa 'oće da pita. Samo što ja to i pomisli, on se lati za džep, cigare ima, šibice nema. Priđe mi i lijepo me ponaški upita - Imaš li šibicu? A mene sunce obasja. Reko imam brate moj rođeni u tuđini, što mi se prije ne javi. Pa kaže sto me nisi pit'o ja bi ti rek'o. Pa šta mu je ono majn-majn? Pa ovo ti je kaže grad, nalazi se na rijeci Majni, pa na švapskom Frankfurt am Majn na našem Frankfurt na Majni. A rek'o šta čo'ek neće na brzinu naučit. Jee, ha ljudi moji. Đe ćeš, ha? Đe ćeš, pita on mene. Reko idem tražit' posla. Zovno me oni čo'ek ić' radit' kod njega. Ma ne valja tamo, ostani ovdje. Biće posla. Kakvog posla? Ma biće posla, nije 'tica, neće uteć'.

Odaklem si ti, pita on mene. Reko iz Bosne. Kakve Bosne? Kaže on - nema nikakve Bosne. Reko ja sam je ostavio zdravu i čitavu, ase joj se nešto strefilo ter tako govoriš. Kaže on ništa se njoj nije strefilo, ne može se ništa strefiti onome koga nema. Ma reko jel' ovo oni element? Jel' ovo oni element, pas mu mater posratu! Ja adresar, na zadnjoj stranici karta Jugoslavije, reko jel' viđaš ovo u sredini. Reko, to ti je Bosna i Hercegovina! Vazda je tu bila, i vazda će tu i ostat! Znaš šta on meni kaže? Znaš šta on meni kaže? Šta ti tu kaže meni Bosna i Hercegovina ne'a toga kod nas. A šta kod vas ima? Znaš ti kaže šta ima. Pa šta ima? Znaš ti kaže šta ima, samo se praviš budala. Ma rek'... M-ma ja bi njega sad smustafio. Ne znam kol'ko je, al' zamarem zažagaću ga među rogove pa šta bilo. Ja zamahnu, a oni željezničar - Đesi kaže božji čo'če ode ti voz za Kugensave, reko neka! Svi su meni vozovi otišli, samo mi još jedan fali, da se u Bosnu vratim i živu glavu donesem. Pita on mene šta bi, ja njemu tako i tako. Kaže, šuti dobro si prošo. Ma šta si se reko i ti ukukuruzio pa i ti - šuti! Ništa mi drugo ljudi u životu nisu govorili nego samo - šuti! Neću da šutim! On meni nema Bosne i Hercegovine, a ja da šutim! Ma neću taman me čuli oni koji su ga nacrtali na me. Ovaj se vas pošo trest.

Izvadim ja onu kartu i jope u Zagreb. Al' nisam se više preznojav'o tražeć' karte za Bosne. Prva šuba - prva karta. Sjednem na oni 'tobus, ama ljudi moji meni srce 'volkačko. 'Oće da izleti iz ovi' moije prsa. Ama šta je - Bosna se moja približava, moja najrođenija. U sred nje ljubim k'o mater koju nikad nisam zapamtio - e tako je ljubim. A pukla Bosna, sva zelena i čista k'o potok oni bistri u planini. Gledam ja ovu ljepotu mislim se, đe si čovo s brkov'ma da viđaš ovo. Ama sama bi te tako progutala u se i požd'rala, e taka ti je Bosna! Dođem kući. Pita me žena - Što se vrati, crni Salčine? On meni nema Bosne? On meni nema Bosne? Ama ima Bosne, ima i mene u Bosni i biće vala posla i za mene jednog dana 'vakog kaki sam.


Josip Pejaković

St. Edoxin The Blog!

Osnovni pojmovi i historijat istih:

VAŽNI LINKEVI:
The Days of Our Consciousness (ili ti ga Arhiva najvaznijih postEva):
Birth Of St. Edoxin - nakon 3 mjeseca, 3 dana, 3 sata i 33 minute od tragične smrti korištenjem FORMULE ŽIVOTA veliki Šaman iz Las Kalesije je uspio da vrati Edoxina iz svijeta mrtvih...

Ostalo:

edoxin@hotmail.com
- Be respectful or be a hot fool!

FORMULA ŽIVOTA ©

---------------------------------------

Black Eagle - moj poetski dio bloggeranja...

MOS - Mahalska Obavještajna Služba (stoka nekulturna)

DRM - nešto stručno što me je jednom za vrat ufatilo, a sad ce izgleda opet... embrace ur enemy's

Problemi:
NEW¤Nije teško dovesti konja na pojilo, ali ga naučiti da pliva leđno, e to je već nešto.
NEW¤S vremena na vrijeme čovjek se saplete o istinu, ali se u većini slučajeva pribere i produži.
×Ko rano rani, čitav dan zijeva...
×Kolumbo je**m te radoznala...
×Osjećam se veoma dobro, valjda će proći...
¤Patuljci sa lustera su stvarni!

Oglasi:
¤ Nudim 63 muške stidne dlake za 39 ženskih.
Šifra: Transeksualno

Pjesme
Bezruki Djon

Kad si sretan ti udari dlan od dlan
Kad si tužan nemoj plakat sam
Kad si sretan i kad želiš
s drugim djeliti tugu tu
Ti udari... protezu od protezu

Kad si sretan ti zagrli nekoga
Kad si sretan ti odigraj klikera
Kad si sretan i kad želiš
s drugim djeliti sreću tu
Kad si sretan ti pucketaj prstima

Kad si sretan ti hodaj na rukama
Kad si tužan ti izbodi nekoga
Kad si sretan i kad želiš
s drugim djeliti sreću tu
Kad si sretan ti prosljedi Djoju

Kad je jednom žabi ispo žir
Tad je u svjetu nastupio mir
Ali to se nikad nikad
nika nika neče desiti
Jer žaba nejede žir

Moj Drug kolega

JA SADA VOLIM FEDJU NA METLI
TO JE PRVI PAPAK KOJI LETI
I PO MRAKU I U JARKU
ON GA PUSHI MARKU...

by CorniX & Edoxin & Moj Drug kolega

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
42784

Powered by Blogger.ba